Drupal

[knjigor]

Trenutno radim na novoj verziji Digitalne biblioteke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Osnovu sistema čini Drupal 7, pa ću pokušati da objasnim ukratko ceo proces.

[knjigor]

Zahtevi

Osnovni zahtevi koji se se postavili pred novu verziju sistema su sledeći:
1. Stabilnost sistema priliko unosa velikog broja podataka i registovanih korisnika;
2. Potpuniji prikaz podataka o publikacijama;
3. Mogućnost izvoza meta podataka u standardnim formatima;
4. Fleksibilnost;
5. Restrikcije vezane za autorska prava (bez umnožavanja, štampanja, preuzimanja izvornih fajlova);
6. Sistematična pretraga (kako meta podataka tako i sadržaja publikacija)

[knjigor]

Zašto Drupal

Ne želim da ulazim u polemiku "koji CMS", prethodna verzija naše digitalne biblioteke je urađena u sistemu Joomla 1.5 i radi dobro, ali dobro ponekad nije dovoljno. Problemi na koje sam nailazio prilikom konstruisanja sistema su bili sledeći:
- nefleksibilnost jezgra, iako postoje komponente za CCK (content Construction Kit) one su prilično komplikovane i znaju da zakomplikuju samu bazu podataka;
- zavisnost od developera, ukoliko dođe do nadogradnje sistema (pa čak i security patch) dešava se da ne rade sve komponente koje su od vitalnog značaja za funkcionisanje sistema, pa je neophodno čekati autora komponente da završi patch ili ga sam uraditi (što ponekad zna da bude jako komplikovano);
- zastarelost samog sistema.

Ovi i još mnogo drugih problema (navešću ih u toku pisanja), bili su dovoljan razlog da se krene u potragu za drugim sistemom kojim bi se oni prevazišli. Drupal je kao CMS u odnosu na sve ostale ispao najbolje rešenje iz prostog razloga što je veoma fleksibilan i što gotovo da ne postoji operacija koju ne može da uradi. Posebna prednost bila je fleksibilnost u pogledu polja sa podacima, svaki tip podataka (statična strana i članak kao osnovni tipovi samog sistema, ali i svi ostali koji se raznim modulima dodaju automatski imaju mogućnost dodavanja novih polja sa podacima). Druga prednost je veliki broj modula koji proširuju mogućnosti sistema i veoma mali procenat međusobne nekompatibilnosti.

Sledeća prednost bila je podrška za pdf.js, java script za prikazivanje pdf dokumenata (trenutno aktivan na Mozila Firefox kao osnovni pregledač za pdf) unutar samih stranica sa mogućnošću modifikovanja same skripte kako bi se onemogućilo preuzimanje i štampanje dokumenata, ali zadržala mogućnost pretraživanja istih.

Jedina zamerka je nedostatak dobrih grafičkih rešenja.

[knjigor]

http://www.digitalnab.tk

Možete koristiti nalog gost:
korisničko ime: gost
lozinka: gost

[Božidar]

Drupal je odlican izbor. Besplatan, sa veoma velikim projem dodatnih modula. Fleksibilan za prilagodjavanje i programiranje.
Drago mi je da ste se odlucili za ovu platformu.

[stevanpk]

Od CMS najpopularniji je Wordpress, mnogi veliki portali koriste ga kao platformu, uz to je i besplatan. Posle njega bi se opredelio za Jooml-u ima veki broj dodataka... pa za sve ostale. Ako posmatramo sa bezbednosne strane oni su najbezbeniji jer na njima radi veliki broj programera i bezbednosni rizici se stalno otklanjaju.

[knjigor]

Što se tiče wordpresa, dobar je, mada ga ja ne koristim za velike sajtove pošto je u osnovi blog engine (mada sam radio neke manje sajtove koristeći ga kao cms). Joomla mi je uvek prvi izbor, mada neke stvari jednostavno nisam uspeo da uradim u njoj bez modifikovanja samog jezgra (što nije problem, ali zna da bude kada stigne update). Drupal mi je ovaj put bio najbolji izbor pošto je mnogo fleksibilniji od joomle po pitanju modifikacija (ne nadogradnje).

[knjigor]

Da nastavim,

Kao što sam već rekao, jezgro sistema čini poslednja verzija Drupala 7.x.x, osnova bibliotečkog jezgra je modul Biblio (ex Drupal Schoolar) sa dodacima Biblio - Search (integracija sa Search API) i Biblio Autocomplete; Chaos tools kao neophodna komponenta sistema, Field Permissions za obezbeđivanje prijave prilikom pregledanja sadržaja (daje mogućnost da polje bude sakriveno dok se korisnik ne prijavi). Najbitnija komponenta sistema (po mom mišljenju) je modul PDF koji služi za prikazivanje pdf dokumenata ali tako da se učitavanje vrši na serveru. Samo jezgro modula je pdf.js, java skript koji Mozila koristi u Firefox-u. Dodatak je delimično modifikovan, isključena ja funkcija štampanja i preuzimanja dokumenata, kao i funkcija otvaranja dokumenata sa računara. Lepa stvar je i mogućnost skripte koja pamti poslednju otvorenu stranicu pa kada se korisnik vrati na čitanje nastavlja tamo gde je poslednji put stao.

Takođe postavljen je i dodatak Search API kako bi se proširile mogućnosti sistema za pretragu, pa su sada gotovo sva polja sa tekstom indeksirana. Ispostavilo se da sam dodatak ima problem na shared hostingu pa na demo verziji pretraga ne radi, iako na lokalnom serveru tog problema nema.

[bogdant]

Drupal je dobar izbor i ovaj demo prikazuje njegove mogućnosti (doduše pretraga ne radi, ali računam da će konačna verzija funkcionisati kako treba). Sviđa mi se kako su prikazani metapodaci, jasno i pregledno. Imam iskustvo sa Wordpress-om i mogu reći da je i on pogodan za digitalne biblioteke u kojima se radi najviše sa pdf dokumentima. Nije bitno da li je skripta za blog ili ne, provereno radi za minijaturne blogove i za velike sajtove. Uopšte smatram da izbor softvera nije toliko bitan ukoliko skripta ispunjava zamisli autora i ako stabilno radi. Ono što bih mogao da ovde dodam jesta da za potrebe ovog tipa preporučujem razmatranje Omeka rešenja omeka.org, dok za velike repozitorijume dobro rade EPrints i DSpace (ali je potreban root nalog na serveru, tj. održavanje sopstvenog servera).

Ono što vidim na postojećem sajtu fakulteta je da je digitalna biblioteka (repozitorijum radova fakulteta) na domenu koji nije fakultetski. To bih promenio i podigao repozitorijum sa njegovim poddomenom na serveru gde je i sajt.

[knjigor]

Uopšte smatram da izbor softvera nije toliko bitan ukoliko skripta ispunjava zamisli autora i ako stabilno radi.

Poštovani kolega, sa ovime se u potpunosti slažem i smatram da to i jeste najbitnije. Što s tiče EPrints i DSpace softvera, Eprints nisam gledao (radio sa njime, mada sam čitao o njemu), DSpace sam koristio/testirao i prilagođavao za Fakultet preko godinu dana dok nisam na kraju odustao (nedostatak prikaza fajlova, mada je jedan kolega sa kojim sam sarađivao uspeo da napiše skriptu za prikaz u Googledoc) ponajviše što je u pitanju Java koju ne znam pa samim time i ne mogu da dorađujem i menjam određene stvari koje su mi potrebne, a i sama činjenica da bi morali da podižemo jedan virtuelni server samo za repozitorijmu nas je odbila od toga. Ipak, DSpace sam i zvanično preveo, tako da je sada dobar deo dostupan na srpskoj lokalizaciji.

Na žalost, ni Digitalna biblioteka ni Elektronska izdanja nisu na serverima i domenima Fakulteta iz jednostavnog razloga, stari serveri nisu mogli da podrže softver, sad čekamo kolegu da pozavršava poslove vezane oko novih servera pa da selimo sve.

Što se tiče pretrage na demo sajtu, problem je izgleda u samoj konfiguraciji hostinga koji koristim pošto na lokalnom turnkeylamp-u http://www.turnkeylinux.org/lampstack radi bez ikakvih problema.

Omeku sam takođe testirao, veoma interesantna skripta, ali kao i dspace nedostatak prikaza pdf-ova (mada ima googledoc plugin), mada naspram toga sjajni dodaci za ekstrakciju teksta iz pdf-a.

Nisam ovih dana imao vremena da radim na drupalu, ali od sledeće nedelje krećem dalje.